Oppenheimer 2023 5 razloga zašto ga pogledati!

Don’t Look Up je kombinacija komedije i naučne fantastike koja je relativno uspešno savladala izazov da satirizuje nešto što je već postalo toliko apsurdno da prkosi svakom zdravom razumu. Samim tim su tradicionalni kauboji i farmeri sa jedne strane, a kriminalci i ljudi laki na obaraču sa druge postali prinuđeni da žive pod novonastalim okolnostima koje mnogo strožije kontroliše zakon. CODA je dirljiva, šarmantna porodična drama prepuna ljubavi koja nam pruža prepoznatljivu, ali toplu i uverljivu priču – lepo realizovan feel good film sa dosta momenata iskrene emocije. Kvalitetno napisani i dopadljivi likovi čine da je priča bogatija, dublja i mnogo emotivnija nego što bi sinopsis mogao da sugeriše. CODA je film koji je specifičan za likove koje pratimo, kao i za posebne izazove deteta gluvih roditelja, ali je isto tako univerzalan u svojim idejama, temama i emocionalnom uticaju.

• Potresno je potcenjivati efekte tolikih iskušenja i tolikog očaja, ali Society of the Snow priča ovu priču otvoreno, pažljivo i sa poštovanjem prema svim učesnicima.
• U filmu Nikolas Kejdž tumači Pola Metjuza, blagog i pomalo čudnog profesora biologije koji ničim izazvano počinje da se pojavljuje u snovima ljudi širom sveta.
• Nema sumnje da je ovo bio strastveni višegodišnji projekat Bredlija Kupera koji je uložio bukvalno sve, uključujući i protetski nos, u ovaj biografski film o čoveku koji se smatra jednim od najuticajnijih američkih muzičara 20.

Najbolji romantični filmovi za veče kod kuće: Top…

Deni Vilnev je nedvosmisleno sposoban filmaš koga karakterišu jasne vizije i savršeno korišćenje savremenih specijalnih efekata. Iako je vremenom stekao kultni status, Linč se distancirao od projekta i na pojedinim verzijama filma je potpisan pseudonimom Džon Smiti. Asteroid City deluje kao Andersonov najotvorenije lični film u okviru njegovog filmskog stvaralaštva, što se odnosi na istraživanje i komentarisanje kako i zašto on pravi filmove, kao i na suočavanje i, do nekog stepena, odbijanje naših očekivanja o njima. Od Andersona smo navikli na sve ovo tokom njegove karijere koja, poput ovog filma, sve više prelazi prema introspekciji njegovih ličnih interesa, stila i fokusa na ekscentrične ličnosti i scenarije. Rekao bih da Andersonove ambicije prevazilaze ono što sam očekivao od njega, kako u pogledu celokupnog višeslojnog narativa filma, tako i u dramskoj priči unutar šire priče prepune likova, ideja, šala i vizuelne veštine.

The Killer recenzija filma

Koliko god to izgledalo malo verovatno na početku, nama ovi likovi, uprkos i zbog njihovih mana, slabosti i svega onog što ih čini ljudima, sve više prirastaju srcu. Film jednostavno postoji da bi nam omogućio vreme da upoznamo ove likove na dubljem nivou, da svedočimo kako se ovi odnosi (posebno odnos profesor-učenik) razvijaju sa porastom razumevanja između likova i da gledamo kako glumci koji ih tumače otkrivaju sve nijanse u svojim nastupima. Četvorica braće (peti nije prikazan) su iznova i iznova radili opasne stvari očekujući da će nekako sve biti u redu – dublja tragedija filma i ono što ga uzdiže iznad melodrame je prosta činjenica da to uglavnom i nije bila njihova krivica. Ovo je uzbudljivo ljudska i lukavo filozofska drama u sudnici koja pre svega postavlja pitanje „šta je istina“, a zatim i mnoga druga pitanja o ljudima, odnosima i samoj prirodi načina na koji percipiramo sebe, jedni druge i svet oko gledalica.ba nas.

Maestro je umetnički biografski rad o čuvenom kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu u koji je Bredli Kuper uložio čitavog sebe, ali nas je ostavio uskraćene za bolje razumevanje ovog čoveka i njegovog ogromnog kulturnog uticaja. Ljubiteljima klasičnih biografskih radova koji očekuju više detalja i informacija o ovom subjektu će sve ovo biti pretenciozno i dosadno. Međutim, kvalitetna gluma nije dovoljna da izbegnete utisak da su ovaj čovek i ovaj centralni odnos previše pojednostavljeni. Maestro je u velikoj meri šou i, na svoj potcenjen način, veoma upadljiv o tome da je takav. Maestro je biografska romantična drama koja se fokusira na odnos između čuvenog američkog kompozitora i dirigenta Leonarda Bernštajna i njegove supruge glumice Felisije Montalegre.

Razlog tome je što je film postavljen tako da izgleda kao da je snimljen iz prve i nedvosmileno je da je impresivna realizacija bila Mendesov glavni akcenat rada. Ali opet, i u tom slučaju je priča tanka, jer mi o vojnicima ne saznajemo praktično ništa, karakterizacija je nepostojeća. Ukoliko ne stignu na vreme, 1600 britanskih vojnika, među kojima je i Blejkov stariji brat, će gotovo sigurno biti izgubljeni… Postavljanje tog pitanja je od vitalne važnosti, a ovdje dobivamo oštar, nekompromisni, jezivi potencijalni odgovor koji nas ostavlja potrešenima načinom na koji i pitanja i odgovori postaju nevažni pred kaosom, očajem i smrću. Radnja se odvija u građanskom ratu koji se odvija širom SAD-a između autoritarne savezne vlade i nekoliko regionalnih frakcija, prateći tim novinara koji putuje iz New Yorka u Washington kako bi intervjuisali predsjednika prije nego što pobunjenici preuzmu grad. Thirteen Lives je zadivljujuća i dirljiva dramatizacija neverovatne istinite priče vođena emotivno uzbudljivim realizmom i dubokim poštovanjem prema svima koji su bili uključeni u ovo spašavanje.

Goran Višnjić filmovi, serije i emisije – kompletan vodič kroz karijeru najpoznatijeg hrvatskog glumca

Vajat je nestrpljiv i dosadan zbog toga što je jedini dečak u široj okolini koji nije pucao iz pištolja i što mu se generalno ne dopada život „Bogu iza nogu“. Henri ne želi da njegov sin tokom odrastanja počini iste greške kao on u prošlosti, pa se trudi da ga skloni i zaštiti. Nakon predomišljanja uzima novac i dovodi neznanca kući kako bi ga oporavio, a pred imanjem mu se pojavljuju trojica jahača na čelu sa Kečamom (Stiven Dorf) koji se predstavljaju kao ruka zakona. U tom trenutku shvatamo da autorkina priča, kao i njeni likovi, nije ni blizu tako jednostavna i linearna kao što bi moglo da izgleda na površini, a to se potvrđuje zaista savršenom završnom scenom. Neočekivana strana priče je taj treći čovek iz uvodne scene u baru. Kamera ih jednostavno posmatra kako obilaze grad i nadoknađuju propušteno u životu, istovremeno ispravno verujući glumcima, uz pozadinu kinematografije koja izgleda kao razglednica, da izraze i fizički dočaraju dve decenije zadržavanja osećaja – to je osećaj koji ni jedno od njih sasvim ne razume i koji nijedno od njih nije imalo priliku da istraži.

Nažalost, oba vrlo kvalitetna filma nisu mogla pružiti pristojan otpor pobjednicima ceremonije i kao rezultat toga ostali su bez nagrada. Rođendan, ovaj vitalan gospodin je izjavio da mu je još rano za penziju, pa se prihvatio režije i glavne uloge u filmu Cry Macho, adaptacije istoimenog romana iz 1975. Govedina tijekom cijelog trajanja čini se kao da gledamo bjesomučnu utrku s vremenom, kao da gledamo film Nebrušeni dragulji. Činjenica je, a i scenarista je svestan toga, da na osnovnom nivou pripovedanja Ričard jednostavno ne može da postoji samostalno, potrebni su mu Venus i Serena da bi njegova priča bila važna.

Ocjena filma 1917

Past Lives je iskreno osećajan romantični film koji je strpljiv sa svojim likovima i njihovim emocijama – rezonantna, intimna priča koja se odvija prirodno i koja kvalitetno ispituje čežnju, povezanost i izbore koji čine život. Mladi Hae Sung puno priča o svojoj drugarici, ali zapravo ne izražava svoja osećanja prema njoj na direktan način. Međutim, snaga priče, razvoj ovih likova i priroda ovih odnosa leži u tome sa koliko nas dubokih pitanja Song ostavlja, čak i nakon što njen film odgovori na ona najočiglednija i naizgled važna.

The Zone of Interest

U oba slučaja, filmaš se izborio sa pritiskom i snimio filmove koji su dostojni velikih ambicija. Vilnev je radeći na tom filmu imao pritisak da snimi dostojan nastavak, dok je ovde imao pritisak da snimi dostojnu ekranizaciju čuvene knjige koju je Linč već obradio. Oktobar ove godine, kada se u isto vreme počeo prikazivati u bioskopima i na strimig servisu HBO Max. Godine snimio svoju verziju filma Dune koji nije prošao najslavnije, pre svega jer je studio Universal prilično umešao prste u čitav projekat. Činjenica je da bi ovaj film u njegovim rukama više bio avangardni spektakl nego verna ekranizacija, ali to ne umanjuje žal što njegova Dina nije realizovana.

Pre nekoliko nedelja se povela polemika zbog čega su filmovi o Prvom svetskom ratu procentualno mnogo manje zastupljeni od filmova o Drugom svetskom ratu, a neki konsenzus je da je sigurno zbog toga što je u drugom slučaju bila jasnija linija dobra i zla. Nikada ne saznajemo stranačku pripadnost predsjednika u ovom filmu, kojeg Nik Oferman prikazuje kao čovjeka pod nezamislivim stresom koji pokušava zadržati kontrolu koja mu izmiče iz trenutka u trenutak. Ovaj film je dosta toga – crna komedija o dvojici prijatelja koji su se posvađali, drama o životu na malom, izolovanom ostrvu, alegorija o ratnim nevoljama Irske. Na taj način koriste jednostavan, ali i pomalo ambiciozan pristup pripovedanja u kome, iako film traje tri sata, oduzimaju sve ono što je nebitno ili suvišno. Ova film se čini značajno drugačijim od drugih ekranizacija Betmena, ali i drugih filmova o superherojima uopšte. Očigledan put ove priče je da je samo pitanje vremena kada će se momak naći na pravom terenu i pred pravim ljudima, sa olovkom u ruci koja će potpisati unosan ugovor.

Maestro ( – Gledalica.ba

Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada. Njegov neobični pristup priči inspirisanoj stvarnošću koja je realizovana kao specifična parodija melodramatičnih sapunica može frustrirati neke gledaoce, a u prilog tome ide i neka vrsta portreta metodske glume ili glumačke opsesije likom koji treba da tumači – u završnoj sceni shvatamo da je ta Elizabetina opsesija totalno beskorisna. Što se tiče Grejsi, film je zastrašujuće neizvestan, posebno u poslednje dve scene koje sugerišu ili da je istina previše složena da bi je svako u potpunosti shvatio ili previše jednostavna da bi je neki prihvatili kao takvu. Recimo, u pojedinim scenama na melodramatičan način vidimo kako se ovi likovi kreću ka potencijalnom sukobu sve dok muzika bez upozorenja prestane pre nego što stigne bilo kakav vrhunac – kakva god očekivanja koja bismo mogli da imamo od te scene su razbijena. To su neka od pitanja koja se ovde postavljaju, direktno kroz dramu koja se odvija i suptilno na način na koji se Hejns poigrava materijalom na formalnom nivou. Film pre svega govori o tome kako u svesti javnosti postoji čudna privlačnost slučajeva u kojima odrasla žena ima aferu sa dečakom, a zatim i o tužnom i generalno groznom psihičkom stanju ljudi koji su u njih umešani.

Radnja filma prati događaje vezane za nastajanje svetski poznate fikcionalne predstave o tugujućem ocu koji putuje sa četvoro dece u maleni ruralni grad Asteroid Siti kako bi najstariji sin učestvovao na konvenciji Junior Stargazere/Space Cadete. Kako bi ljubitelji ovog sporta lakše dočekali eventualne nastavke sezona, producenti iz ESPN-a i Netflix-a su nam pružili desetodelnu dokumentarnu mini-seriju The Last Dance, koja se bavi najboljim košarkašem svih vremena Majklom Džordanom i franšizom koju je doveo do šest titula. Način na koji Tim, Vampiro i njihove kolege moraju da pokušaju da budu ubedljivi kao trgovci ljudima, dok istovremeno štite decu koja su u opasnosti praktično ispred njih dodaje sloj nesigurne moralnosti u već neizvesnu šemu. Međutim, skepticizam treba ostaviti po strani ako se priča o tome da li film funkcioniše i da li uspeva u svojim ciljevima.